Аарон (хебрејски: Ахарон) Мојсијев брат и први израелски (прво)свештеник. Само су његови потомци касније смели да буду свештеници и првосвештеници. (2. Мојс 4,14–5. Мојс 10,6)

Авадон У Старом завету, страшно место на ком се налазе мртви, повезано са Шеолом. У Новом завету, Анђео Бездана, поистовећен са грчким Аполионом, Уништитељем. (Јов 26,6; Отк 9,11)

Авељ (хебрејски: Хевел) Другорођени син Адама и Еве, кога је убио његов старији брат Каин када се наљутио на њега због тога што је Бог прихватио Авељеву жртву, а његову није. (1. Мојс 4,1-16)

Август Римски цар. Владао 27. п.н.е.–14. н.е. (Лк 2,1)

Авраам (хебрејски: Аврахам; првобитно: Аврам.) Родоначелник израелског народа. Њему је Бог обећао да ће његовим потомцима дати земљу Ханаан (1. Мојс 12,13) и да ће преко њега благословити све народе. (1. Мојс 11,26-25,11)

Адам Први човек кога је Бог створио, али је био непослушан Богу и тиме у свет увео грех и смрт, па га је Бог истерао из Еденског врта заједно са његовом женом Евом. (1. Мојс 1,26-5,5)

Агрипа Ирод Агрипа II (27. н.е.–око 100. н.е.), праунук Ирода Великог. (Дап 25,13-26,32)

Азија У Новом завету означава Малу Азију, односно подручје данашње Турске. (Дап 2,9)

азијарх Високи службеник римске покрајине Азије. (Дап 19,31)

алилуја (хебрејски: халелуја) Узвик који значи: »Хвалите Јахвеа (ГОСПОДА)«. (Пс 106,1; Отк 19,1)

алој Уље мирисних биљака коришћено за справљање мириса (Пс 45,8; Посл 7,17) или горки сок биљке сличне кактусу који се користио при спремању покојника за сахрану. (Јн 19,39)

амин (хебрејски: амен) Реч која значи: »заиста«, »уистину« или »нека буде тако«, а којом се исказује слагање с оним што је речено. (4. Мојс 5,22; Рим 16,27)

апостол Следбеник кога је Исус изабрао да га представља на посебан начин. На почетку је Исус именовао дванаест апостола, чији је задатак био да га представљају и његову поруку прошире по целом свету. Касније се Исус јавио Павлу у виђењу и дао му сличан задатак, са посебним нагласком на ширењу еванђеља међу нејеврејима, то јест паганима. Апостоли су били и Варнава, који је пратио Павла на његовим путовањима, и Јаков, Исусов брат, и још неколико других особа у Новом завету. (Рим 1,1)

арамејски језик Званични језик Персијског царства, сродан хебрејском. Неки делови Старог завета написани су на арамејском (нпр. делови Књиге Езрине и Књиге пророка Данила). Касније се проширио као главни језик комуникације међу народима данашњег Блиског Истока. Јудеји Исусовог времена говорили су арамејским језиком, док је хебрејски био у употреби само у верским обредима. (Езра 4,7)

Ареопаг Брдо у Атини на ком се састајало веће такозваних архоната, то јест највиших атинских званичника, и одлучивало у споровима. (Дап 17,19)

Артемида У грчкој митологији, богиња месеца, лова и шума, заштитница младића и девојака. Њен храм у Ефесу сматра се једним од седам светских чуда античког доба. (Дап 19,24-35)

арханђео Главни међу Божијим анђелима. (1. Сол 4,16)

Асир (хебрејски: Ашер) Осми Јаковљев син и родоначелник истоименог Израеловог племена. (1. Мојс 30,13; Отк 7,6)

Ахаја Подручје у јужној Грчкој где су се налазили антички градови Атина и Коринт. (Дап 18,12)

Бездан Место где су засужњени демони, злодуси (Лк 8,31), синоним за хебрејски Шеол, то јест царство мртвих (Рим 10,7), и боравиште демона пре него што ће, по другом доласку Исуса Христа, бити бачени у језеро горућег сумпора, које ће им бити ново боравиште (Отк 19,20; 20,10). У Старом завету, реч која је преведена као »бездан« (види нпр. 1. Мојс 1,1) највероватније се односи на океан или велике морске дубине.

Божије царство Божија владавина над свим људима који прихвате Исуса као Христа (Месију, изабраног цара). Исусов живот и његово учење показују како је то када је Бог Цар на земљи. Исус је извршио царски задатак успостављања љубави и правде тако што је ослободио људе власти ђавола, привременог владара овог света. Преко Исуса, Бог људима нуди опроштење за побуну против њега. Када се људи ослободе робовања греху и потчине Богу, постају поданици његовог царства и уживају у благодатима његове праведне владавине. У Еванђељу по Матеју, Божије царство често се назива и »царство небеско«, пошто су Јевреји избегавали да изговорају Божије име. (Мт 12,28)

Ваал (хебрејски: Баал) Ханаански бог кише, грома и плодности. Дословно: »господар« или »муж«. (4. Мојс 22,41; Рим 11,4)

Валаам (хебрејски: Билам) Месопотамски гаталац кога је унајмио моавски цар Валак да прокуне израелски народ, који се управо спремао да уђе у обећану земљу, Ханаан. (4. Мојс 22,5-24,25; 2. Пт 2,15-16; Отк 2,14)

Валак (хебрејски: Балак) Моавски цар који је хтео да нападне и уништи израелски народ, који се управо спремао да уђе у обећану земљу, Ханаан, па је у ту сврху позвао и месопотамског гатаоца Валаама, да овај прокуне Израелце. (4. Мојс 22,5-24,25; Отк 2,14)

вејача Алатка у облику лопате или вила која служи за вејање, то јест одвајање жита од плеве уз помоћ ветра. (Јер 15,7; Мт 3,12)

Веелзевув (или Веелзевул) У Новом завету је то једно од имена господара демона, то јест ђавола, Сатане. (Мт 10,25)

Велиар (или Велиал) Највероватније једно од Сатаниних имена. У Старом завету се хебрејска реч »белијаал« односи на ништарије или погане људе. (2. Кор 6,15)

Венијамин (хебрејски: Бинјамин) Дванаести, најмлађи, Јаковљев син и родоначелник истоименог Израеловог племена. (1. Мојс 35,18; Отк 7,8)

виђење Појава слична сну, помоћу које Бог објављује своју поруку или учење. (1. Мојс 15,1)

Гад Седми Јаковљев син и родоначелник истоименог Израеловог племена. (1. Мојс 30,11; Отк 7,5)

Галилеја Најсевернији део Израела, западно од Галилејског мора. (ИсНав 20,7)

Галилејско море Слатководно језеро у североисточном Израелу, кроз које протиче река Јордан. Помиње се и под називима Кинеретско море (4. Мојс 34,11), Генисаретско језеро (Лк 5,1) и Тиверијадско море (Јн 6,1).

Генисаретско језеро види Галилејско море

горушица Биљка чије се семе користило као зачин, а од које се данас прави једна врста сенфа. (Мт 13,31)

Господ У грчком тексту Новог завета користи се овај назив за Бога и Исуса Христа, следећи праксу Јевреја који су говорили грчким језиком и служили се грчким преводом Старог завета, Септуагинтом (LXX), где се он користи и уместо хебрејске речи »адонај«, што значи »господар« или »Господ«, и уместо Божијег имена Јахве. (Лк 4,8)

губа, губав, губавац У Новом завету, реч »губа« односи се на било коју заразну кожну болест, а не само на губу, лепру, а тако и »губав« и »губавац« на оболелог од такве болести, а не само од губе. (Мт 8,2)

гумно Место, најчешће кружног облика, на ком се врше или млати жито. (1. Мојс 50,10; Мт 3,12)

Давид Други и највећи израелски цар (XI–X век п.н.е.). Осим што је био велик ратник и политички вођа, био је и дубоко духован човек и надарен музичар. Написао је многе псалме и правио музичке инструменте. Начинио је планове и обавио припреме за изградњу првог Храма у Јерусалиму (Давидовом граду), који је потом изградио његов син Соломон. Стари завет говори о томе како ће један Давидов потомак бити Божији изабрани месија (цар), који ће установити вечно царство. (1. Сам 16–1. Цар 2)

Дан припреме Петак, дан пре суботе. (Јн 19,31)

Декапољ Подручје највећим делом источно од реке Јордан, које је обухватало најмање десет градова који су били у савезу. (Мк 7,31)

демон Зао дух послан од ђавола. (Мт 17,18)

динар Римски новац, denarius. Један динар је имао вредност једне наднице. (Мт 20,2)

драхма Новчана јединица једнаке вредности као и римски динар. (Дап 19,19)

ђаво (грчки: диаволос, клеветник). Вођа палих анђела. (1. Јн 3,18)

ђакон Служитељ у цркви. (1. Тим 3,8-12)

Ева (хебрејски: Хава) Жена првог човека, Адама, коју је, према 1. Мојс 2,21-22, Бог начинио од Адамовог ребра. Њу је змија наговорила да једе плод који је Бог забранио да се једе, а дала је и Адаму да га једе, па су тако обоје згрешили и били истерани из Еденског врта. (1. Мојс 2,21-4,25)

еванђеље Радосна вест о томе да је Бог учинио могућним да људима буду опроштени греси и да с њим живе довека. (Дап 15,7)

евнух Мушкарац који је кастриран (ушкопљен), па не може да има нормалне полне односе. У античка времена, евнуси су често били важни службеници на царским и краљевским дворовима, па је овај израз понекад коришћен и као титула коју су имали и они који нису били ушкопљени. (Дан 1,3; Дап 8,26-39)

епикурејци Следбеници грчког филозофа Епикура (умро 270. године п.н.е.), који је учио да је задовољство урођено и највеће добро у људском животу. (Дап 17,18)

житна жртва Брашно, погаче, лепиње или пржено зрневље које се обавезно приносило уз друге жртве. Део се спаљивао на жртвенику, а остатак је припадао свештенику. (3. Мојс 2; Дап 7,43)

жртва за очишћење (или: жртва за грех) Жртва која се приносила Богу да уклони нечистоту узроковану грехом. (3. Мојс 4; Лк 5,14)

жртва паљеница Најчешћа врста жртве која се приносила Богу. На жртвенику су потпуно спаљивани сви делови животиње осим коже, за разлику од неких других жртава код којих су спаљивани само одређени делови. (3. Мојс 1; Мк 12,33)

жртва за заједништво Жртва коју је јео и онај који ју је принео и други припадници заједнице с њим. Укључивала је жртве захвалнице, жртве заветне и жртве драговољне. (3. Мојс 3,1-9; 7,11-36)

жртвеник Сто, гомила камења или узвишено место на ком су се приносиле жртве. (2. Мојс 27,1-7; Јак 2,21)

завет Чврсто, свечано обећање. (4. Мојс 30,3-4; Дап 18,18)

Завулон (хебрејски: Зевулун) Десети Јаковљев син и родоначелник истоименог Израеловог племена. (1. Мојс 30,20; Отк 7,8)

Закон (хебрејски: Тора, учење) Скуп прописа које је Бог дао Мојсију. (5. Мојс 4,44)

Закон и Пророци У Новом завету се овако назива оно што данас зовемо »Стари завет«. (Лк 16,16)

Зевс У грчкој митологији, врховни бог, свемогући господар света и отац богова и људи (полубогова). (Дап 17,18)

зилот Израз који се користио за Јудејина који је показивао силну жељу, односно ревност, да сачува чистоту јудаизма – своју земљу, Храм, закон и предања. Та ревност је подразумевала и спремност да се учини што год је потребно да се та чистота одбрани од сваке претње са стране, каква је на пример била римска власт, што је на крају довело до стварања јудејске патриотске политичке групе познате као зилоти. Један од Исусових апостола звао се Симон Зилот (Лк 6,15). Арамејска реч »Кананеј«, која стоји уз његово име у Мт 10,4 и Мк 3,18, значи »зилот«, »ревнитељ«.

идол Кип, лик лажног бога коме се људи клањају. (Дап 7,41)

Израел (хебрејски: Јисраел) Друго име за Јакова (1. Мојс 32,24-28) и име народа који је Бог изабрао да изврши његов наум да благослови свет преко Месије. Израелци су потомци дванаест Јаковљевих синова. У Новом завету се ово име понекад односи на све Божије следбенике.

Илија (хебрејски: Елија, Елјаху) Пророк из времена израелских царева Ахава и Ахазје (IX век п.н.е.), који су у Израел увели клањање Ваалу и Веелзевуву. Илија их је опомињао да се поново окрену Израеловом Богу, Јахвеу (ГОСПОДУ). Није умро, него је вазнет на небо у огњеним колима. (1. Цар 17,1–2. Цар 2,11) Јевреји су веровали да ће се Илија поново појавити пре доласка Месије. (Мал 4,5-6; Мт 11,14)

Илирик Римска провинција северно и западно од Грчке, на подручју данашњег западног Балкана. (Рим 15,19)

Ирод Име неколико владара из породице која је владала Палестином под Римским Царством од 37. године п.н.е. до 70. године н.е.: Ирод I (Велики), цар Јудеје и целе Палестине (40–4. п.н.е.). (Мт 2,1-22; Лк 1,5; Дап 23,35) Ирод Антипа, син Ирода Великог, тетрарх Галилеје и Переје (4. п.н.е.–39. н.е.). (Мт 14,1-6; Мк 6,14-22; 8,15; Лк 3,1 и 19; 8,3; 9,7 и 9; 13,31; 23,7-15; Дап 4,27; 13,1) Ирод Агрипа I, унук Ирода Великог, цар Палестине (37–44. н.е.). (Дап 12,1 и 6-21)

иродовци Политичка странка која се залагала за то да Јудејом влада потомак Ирода Великог, а не римски намесник. Заједно с фарисејима тражили су начин да спрече Исуса да учи народ. (Мт 22,16)

Исаак (хебрејски: Јицхак) Авраамов син, кога му је родила Сара, иако је пре тога била нероткиња, после обећања које је Бог дао Аврааму. (1. Мојс 17-35; Дап 7,8)

Исав (хебрејски: Есав) Прворођени син Авраамовог сина Исаака. Своје право првородства препустио је млађем брату-близанцу Јакову за чинију чорбе. Праотац Едомаца. (1. Мојс 25,25-36,43; Јев 12,16)

Исаија (хебрејски: Јешаја) Пророк из друге половине VIII века п.н.е. (2. Цар 19,2; Дап 8,30)

Исахар (хебрејски: Јисасхар, Јишашхар) Девети Јаковљев син и родоначелник истоименог Израеловог племена. (1. Мојс 30,18; Отк 7,7)

исоп Мирисна биљка нежних гранчица и лишћа која се користила за шкропљење крвљу или водом при обредима очишћења. (2. Мојс 12,22; Јн 19,29)

Исус Навин (хебрејски: Јехошуа [бин Нун]; првобитно се звао Хошеа) Мојсијев помоћник и наследник, који је увео Израелце у обећану земљу, Ханаан. (2. Мојс 17,9–Суд 2,9; Дап 7,45)

Јагње Назив за Исуса Христа који симболично исказује да је он био принет као жртва за грех као што је у Старом завету приношена јагњад. (Јн 1,29)

Јаков (хебрејски: Јааков) Другорођени син Авраамовог сина Исаака, који је на превару примио очев благослов као наследник, пошто је претходно купио право првородства од свога старијег брата-близанца Исава. Отац дванаесторице родоначелника израелских племена. После рвања с Божијим анђелом, добио име Израел, »онај који се бори с Богом и људима«. (1. Мојс 25,26-49,33)

Јеремија (хебрејски: Јирмеја) Пророк у време владавине последњих пет царева Јуде (VII–VI век п.н.е.). (2. Цар 23,31; Мт 2,17)

Јован Крститељ Човек кога је Бог изабрао да најави долазак Христа (Месије) и да упозори људе да промене свој живот и да се крсте у знак покајања. (Мт 3; Мк 1,1-11; Лк 1,5-25 и 57-80; 3,1-18)

Јона Старозаветни пророк који је због тога што је одбио Божији налог да проповеда покајање житељима Ниниве провео три дана у утроби кита. (Јона 1,1-4,11; Мт 12,39)

Јосиф (хебрејски: Јосеф) Један од дванаест Јаковљевих синова, кога су браћа из љубоморе продала у Египат, где је он касније постао један од најмоћнијих фараонових службеника. На његов позив, његова браћа су са породицама дошла у Египат, где је потом израелски народ провео око четири стотине година у ропству. (1. Мојс 30,22–2. Мојс 1,6; Отк 7,8)

Јуда (хебрејски: Јехуда) Четврти Јаковљев син и родоначелник истоименог племена, из ког је потекао цар Давид, оснивач владарске куће, династије, која је владала неколико векова. Након распада израелског царства на јужно и северно, јужно царство се звало Јуда, а северно Израел. (1. Мојс 29,35; Лк 3,33)

Јудеја Грчки и латински облик назива за Јуду, јужно израелско царство. После повратка Јудеја из вавилонског изгнанства, односи се на цело подручје на ком су живели. (Мт 2,1)

Јудејин Становник Јудеје. (Јн 4,9)

кâд Мирисни дим запаљене мешавине зачина, смола и сличних материја који се приносио Богу. (2. Мојс 25,6; Лк 1,9)

Каин (хебрејски: Кајин) Најстарији син Адама и Еве, који је убио свог млађег брата Авеља када се наљутио на њега због тога што је Бог прихватио Авељеву жртву, а његову није. (1. Мојс 4,1-16; Јев 11,4)

Клаудије Римски цар. Владао 41–54. н.е. (Дап 11,28; 18,2)

Ковчег cавеза (други називи: Ковчег Божијег савеза, Божији ковчег, Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза) Посебан дрвени ковчег, сандук, обложен златом који се чувао у Светињи над светињама, прво у Шатору састанка, а потом у Храму, и у ком су биле камене плоче на којима је записано Десет заповести. Ове плоче су биле сведочанство о савезу између Бога и његовог народа, зато се на неким местима у Старом завету Ковчег савеза зове и Ковчег сведочанства. (2. Мојс 25,10-22; 1. Цар 8,1; Јев 9,4)

Кореј (хебрејски: Корах) Вођа побуне против Мојсија и Аарона за време четрдесетогодишњег боравка Израелаца у пустињи. (4. Мојс 16; Јуда 1,11)

кострет Груба, оштра козја или камиља длака. Такође и тканина начињена од ње. Одећа од кострети носила се у знак жалости или покајања. (1. Мојс 37,34; Мт 11,21)

коцка Каменчићи (понекад и штапићи или чак стреле) који су се користили да би се дознала Божија одлука. (3. Мојс 16,8; Посл 16,33; Лк 1,9)

Краљица Југа Вероватно краљица од Сабе. (Мт 12,42; Лк 11,31)

лакат Мера за дужину, 45 центиметара. (1. Мојс 6,16; Отк 21,17)

Левије (хебрејски: Леви) Трећи Јаковљев син и родоначелник истоименог Израеловог племена, из ког су били свештеници и храмски служитељи. Мојсије и Аарон били су Левијеви потомци. (1. Мојс 29,34; Јев 7,5)

LXX в. Септуагинта

Либија Антички назив за целу северну Африку, изузимајући Египат. (Дап 2,10)

ликтор Службеник подређен претору или другом вишем службенику у Римском царству. (Дап 16,35)

Лот Авраамов братанац који се због своје праведности спасао када је Бог уништио житеље Содоме и Гоморе због њихове велике изопачености. (1. Мојс 11,27-19,36; Лк 17,28)

Македонија Северни део Грчке, где су се налазили градови Солун и Филипи. (Дап 16,9-12)

мана Храна коју је Бог слао Израелцима током њиховог четрдесетогодишњег лутања у Синајској пустињи, а они је скупљали са тла сваког дана осим суботе. Била је бела и љуспаста, величине зрна коријандера. (2. Мојс 16,4-36; Јн 6,31)

Манасија (хебрејски: Менаше) Старији Јосифов син и родоначелник истоименог Израеловог племена. (1. Мојс 41,51; Отк 7,6)

Маслинска гора Брдо источно од Јерусалима. (2. Сам 15,30; Дап 1,12)

Мелхиседек (хебрејски: Мелкицедек) Свештеник и цар који је живео у Авраамово време. (1. Мојс 14,17-24; Јев 7,1)

мешина Врећа од животињских кожа у којој се држало и преносило вино. (Јер 13,12; Мт 9,17)

мина Мера за тежину, 571 грам. (Јез 45,12; Лк 19,13)

Мојсије (хебрејски: Моше) Први велики вођа израелског народа. Бог га је на гори Синај (Хорев) позвао да изведе Израелце из ропства у Египту, што је Мојсије и учинио пошто је Бог послао низ пошасти на египатски народ и њиховог цара, фараона. Мојсије је потом на Синају примио од Бога Десет заповести на две камене плоче, а затим и многе законе и друге прописе, обредне и моралне, међу којима и оне везане за Божије боравиште (Шатор састанка), приношење жртава и свештеничку службу. Мојсије се сматра и писцем првих пет књига Старог завета. (2. Мојс 2,1–5. Мојс 34,12: Мт 8,4)

Молох Један од ханаанских богова, који се у Старом завету помиње и у вези са жртвовањем деце. (2. Цар 23,10; Јер 32,35; Дап 7,43)

муљача У стени издубљена рупа у којој се гњечило и цедило грожђе или маслине ради добијања вина или уља. (4. Мојс 18,27; Мт 21,33)

нард Скупоцено уље од корена једне подхималајске биљке које се користило као миомирис. (Пнп 1,12; Мк 14,3)

Нефталим (хебрејски: Нафтали) Шести Јаковљев син и родоначелник истоименог Израеловог племена. (1. Мојс 30,8; Отк 7,6)

нечист (или: неприхватљив) Неподобан за јело или употребу у богослужењу. Човек је постајао нечист ако је дотакао или конзумирао нешто што се сматрало нечистим и зато је на неко време морао да буде одвојен од свега што је свето, а потом да принесе жртве за своје оћишћење. (3. Мојс 11-15; Мк 7,15)

Ноје (хебрејски: Ноах) По Божијем налогу саградио лађу (арку, ковчег) у којој су он и седам чланова његове породице преживели Потоп. (1. Мојс 5,29-9,29; Мт 24,37)

обрезање Одсецање једног дела кожице на мушком полном уду. Обавезно је код Јевреја, пошто представља знак савеза који је Бог склопио с Авраамом, а врши се осмог дана по рођењу детета. (1. Мојс 17,10-14; Рим 2,25)

освештати Учинити светим, одвојеним од извора нечистоће, греха. (2. Мојс 13,2; Јн 17,17)

остан Штап са зашиљеним врхом или гвозденим шиљком којим се гоне волови. (Суд 3,31; Дап 26,14)

Остатак Збирни назив за Израелце који су преживели изгнанство у Вавилон или неки велики помор. (Ис 10,20; Рим 11,5)

паљеница в. жртва паљеница

Пасха (хебрејски: Песах) Велики празник, који се слави 14. дана месеца нисана (око 1. априла), и којим се обележава избављење израелског народа из египатског ропства. Затирач (анђео смрти) побио је прворођене синове по египатским кућама, али је прешао преко израелских кућа, пошто су Израелци своје надвратке и довратке премазали јагњећом или јарећом крвљу. Тек тада се фараон смиловао Израелцима и пустио их да оду из његове земље. (2. Мојс 12,12-13; Мт 26,2)

патријарх Новозаветна одредница за Авраама (Јев 7,4), Јаковљеве синове (Дап 7,8-9) и Давида (Дап 2,29).

Педесетница У Новом завету, назив за Празник седмица. (Дап 2,1)

Писма, Писмо У Новом завету, израз за свете јеврејске списе које хришћани зову Стари завет. (Рим 10,11; Јн 5,39)

плева Љушчица житног зрна, која отпада при вршидби и вејању. (Лк 3,17)

Подземље (дословно: Хад) У Новом завету, мрачни, подземни свет у коме мртви чекају Дан суда. Синоним за старозаветни Шеол. (Мт 11,23)

полагање руку Чин који се користио при давању благослова (1. Мојс 48,14), приношењу жртава (2. Мојс 29,10), сведочењу (3. Мојс 24,14), одвајању за посебан задатак (4. Мојс 8,10; Дап 6,6), или лечењу (Дап 12,17).

Помирилиште Поклопац Ковчега савеза. (2. Мојс 25,17; Јев 9,5)

Понтије Пилат Римски намесник, гувернер покрајине Јудеје 26–36. н.е. (Лк 23,1-3)

Празник освештања Празник који се славио средином децембра у спомен на очишћење Храма из 164. године п.н.е. након што је цар Сирије Антиох Епифан оскврнавио Храм посветивши га Зевсу и поставивши жртвеник грчког типа на место јудејског жртвеника за жртве паљенице. (Јн 10,22)

Празник сеница (хебрејски: Сукот) Празник који су Израелци славили у јесен, после окончања жетве, у знак сећања на време када су њихови преци, по изласку из Египта, четрдесет година лутали у пустињи, па су Израелци себи правили грубе заклоне, или сенице, и у њима боравили за време празника. Други назив за њега је и Празник бербе. (3. Мојс 23,33-36 и 39-43; Јн 7,2)

праоци Дословно »очеви«. Односи се на све мушке претке неке особе или на првобитне претке израелског народа (Авраама, Исаака, Јакова и његових дванаест синова). У Новом завету се најчешће односи на људе који су живели у старозаветна времена.

први савез У Новом завету односи се на савез који је Бог склопио с Израелцима када им је дао закон преко Мојсија. (Јев 9,1)

првосвештеник Свештеник који је имао највиши положај у јеврејској свештеничкој хијерархији, а у грчком и римском периоду председавао је и Синедрионом, највишим јеврејским судом. Првосвештеници су били потомци Аароновог сина Елеазара. Само је првосвештеник смео да уђе у Светињу над светињама у Храму, односно раније у Шатору састанка, и то само једном годишње, на Дан помирења, када су се приносиле жртве за очишћење целог народа. (3. Мојс 16; Мт 26,62)

претор Судија који је имао и извршну власт у Римском царству. (Дап 16,20)

преторијум Двор намесника покрајине, провинције у Римском царству. (Мк 15,16)

прозелит Нејеврејин обраћен на јудаизам, јеврејску веру. (Дап 6,5)

проконзул Римски намесник мањег подручја који је имао војна и судска овлашћења. (Дап 13,7)

пророк Особа која објављује поруку или учење од Бога. Многе од старозаветних књига представљају поруке које су изговорили или написали пророци које је Бог изабрао да говоре уместо њега. Бог је често користио снове или виђења, визије, да каже или покаже пророцима шта да говоре. (Суд 6,8; Мт 1,22)

Пут Симболичан назив за хришћанско учење у новозаветно време. (Дап 9,2)

раби, рабони, рабуни Учитељ, арамејски назив којим су ученици и други ословљавали Исуса. (Мт 23,8; Мк 10,51; Јн 20,16)

Рахиља (хебрејски: Рахел) Једна од Јаковљевих жена. Родила му синове Венијамина и Јосифа. (1. Мојс 29,6-48,7; Мт 2,18)

Рефан Акадски бог Каиван (Сатурн), чије име је грешком написано као Рефан у старогрчком преводу Старог завета, Септуагинти (LXX), који Стефан наводи у Делима апостолским 7,43. (Амос 5,26)

Рувим (хебрејски: Реувен) Прворођени Јаковљев син и родоначелник истоименог Израеловог племена. (1. Мојс 29,32; Отк 7,5)

садукеји Мала јеврејска религијска странка, коју су махом сачињавали свештеници. Садукеји су своје учење превасходно заснивали на првих пет књига Мојсијевих, а нису веровали у васкрсење мртвих и духовни живот. (Лк 20,27)

Самарија (хебрејски: Шомрон) У старозаветна времена, престоница Израела, северног израелског царства. У новозаветно време, овај назив се односи на средишњи горски крај некадашњег северног царства. (1. Цар 21,1; Јн 4,4)

Самарићани Становници Самарије. (Јн 4,9)

Самуило (хебрејски: Шемуел) Последњи судија (вођа) и први пророк у Израелском царству. (1. Сам 1-28; Дап 3,24)

Сара (првобитно Сараја) Авраамова жена и Исаакова мајка. (1. Мојс 11,29-23,19; Јев 11,11)

Сатана Једно од ђавољих имена, које значи »тужитељ«. (Јов 1,6; Рим 16,20)

свет Када се односи на људе или предмете, свет значи одвојен или изабран за посебну сврху, који припада Богу или се користи само за њега. Такође може да значи чист или савршен, достојан Бога и подобан за служење Богу. Када се Бог назива светим, то значи да је он не само чист и савршен него и да је потпуно одвојен и изнад свега што постоји. У Новом завету, Божији људи су свети зато што се, поставши савршени и чисти кроз Христа, уз помоћ Светога Духа, држе подаље од греха и живе само за Бога. (2. Мојс 22,31; 1. Пт 2,9)

Свети Дух (други називи: Божији Дух, Христов Дух, Помагач/Тешитељ) Заједно са Богом и Христом извршава Божије дело међу људима. (Еф 4,30)

Светиња Предња просторија Шатора састанка и касније Храма у којој су се налазили свећњак и сто са светим хлебом, и у којој су свештеници свакодневно обављали своју службу. (Јев 9,2)

Светиња над светињама Друга, задња просторија Шатора састанка и касније Храма у којој су се налазили Ковчег савеза и кадиони жртвеник, и у коју је смео да уђе само првосвештеник и то само једном годишње, на Дан помирења. (Јев 9,3-5)

свитак Дугачка ролна папируса или коже на којој се писало. (2. Мојс 17,14; Отк 5,1)

Септуагинта (LXX) Старогрчки превод Старог завета из III века п.н.е.

Сидон (хебрејски: Цидон) Феничански град на обали Средоземног мора. (Езра 3,7; Мт 11,21)

сикарији Припадници покрета, највероватније повезаног са зилотима, који се борио за ослобођење Јудеје од римске власти, најчешће путем атентата на виђеније чланове римске и јудејске администрације. Атентате су извршавали бодежима које су претходно сакрили испод одеће, а по којима су и добили име (латински sicae, бодежи). (Дап 21,38)

Симеон (хебрејски: Шимон) Другорођени Јаковљев син и родоначелник истоименог Израеловог племена. (1. Мојс 29,33; Отк 7,7)

синагога Синагоге су биле места на којима су се Јевреји суботом окупљали ради молитве, проучавања Писама и других активности. (Дап 14,1)

Синај (други назив: Хорев) Планина на Синајском полуострву (источни део данашњег Египта), на којој је Бог Мојсију и Израелцима дао своје законе. (2. Мојс 19 и 20; Дап 7,30)

Син Давидов Према родословима из еванђеља по Матеју и Луки, израелски цар Давид био је Исусов предак (Мт 1,1 и 17; Лк 3,31). Јевреји Исусовог времена и они пре њега веровали су да ће цар, Месија, који ће ослободити Израел римске власти бити Давидов потомак (син). Отуда се и Исус назива Сином Давидовим. Анђео који је Марији најавио Исусово рођење рекао је да ће Исус сести на Давидов престо (Лк 1,32).

Синедрион (или: Веће) Највиши јудејски суд у грчком и римском периоду. (Дап 5,21)

Син човечији Хебрејски израз који значи исто што и човек, али Исус га за себе користи у посебном смислу, на сличан начин као пророк Данило када описује своје виђење Месије. (Дан 7,13-14; Јн 5,26-27)

Сион (хебрејски: Цијон) Југоисточни део планине на којој је изграђен Јерусалим. У многим случајевима, нарочито у песничким књигама, односи се на цео град Јерусалим, на Божији народ који живи у њему или на Храм. (2. Сам 5,7; Јев 12,22)

Сирта Велики залив у Средоземном мору, уз обалу данашње Либије. (Дап 27,17)

Скит Припадник народа иранског порекла који је настањивао подручје западно од Црног мора и око Касписјког језера. (Кол 3,11)

слободњак Роб који је стекао слободу. (1. Кор 7,22)

смирна Мирисна смола из коре неких врста тропског дрвећа која се користила за справљање мириса и за припремање тела покојника за сахрану. Помешана са вином, вероватно је служила за ублажавање болова. (1. Мојс 37,25; Мк 15,23)

Содома (хебрејски: Седем) Град који је, заједно са Гомором, Бог уништио огњем са неба због велике изопачености његових житеља. (1. Мојс 19; Мт 10,15)

Соломон (хебрејски: Шеломо) Давидов син и израелски цар (X век п.н.е.), познат широм тадашњег света по великој мудрости коју му је дао Бог. У време његове владавине, Израел је био на врхунцу моћи и славе. Соломон је изградио први Храм за Израеловог Бога у Јерусалиму. (1. Цар 1,10-11,43; Мт 6,29)

срдобоља Тешка болест црева и органа за варење, праћена проливом, дизентерија. (Дап 28,8)

стадиј Мера за дужину, око 185 метара. (Отк 21,16)

старешине У Старом завету: У време лутања Израелаца у пустињи, старији људи који су представљали заједницу или њене делове, а касније они који су управљали градом. (3. Мојс 4,15; Суд 8,16) У Новом завету: Људи одређени да воде цркву. Други називи: надгледници, пастири. (Дап 14,23; 20,17 и 28; Еф 4,11)

стоици Следбеници грчког филозофа Зенона из Китије (умро 265. године п.н.е.), који је учио да је стицање врлина важније од свега другог, без обзира на околности. (Дап 17,18)

субота (хебрејски: шабат) Седми дан у недељи и посебан дан за Израелце, Божијом заповешћу одређен за одмор и слављење Бога. (2. Мојс 20,8-11; Мт 12,1-12)

тамјан Смола једног дрвета која се палила да се добије мирисни кâд. (2. Мојс 30,34; Отк 18,13)

Тартар У грчкој митологији, место казне за зле људе после смрти, пакао. (2. Пт 2,4)

тетрарх Владар над четвртином царства или области. (Лк 3,1)

Тиверијадско море в. Галилејско море

Тир (хебрејски: Цор) Богати феничански трговачки град на обали Средоземног мора. (Ис 23,8; Мт 15,21)

учитељи закона Тумачи учења из Старог завета, посебно оних из првих пет књига. (Мт 2,4)

фараон Назив за египатског цара. (1. Мојс 12,15; Дап 7,10)

фарисеји Велика религијска странка, која се стриктно држала Мојсијевог закона и каснијих учења и предања. (Мт 3,7)

Феликс Римски намесник у Јудеји средином I века н.е. (Дап 23,24)

Фест Римски намесник у Јудеји средином I века н.е. који је на том положају заменио Феликса. (Дап 24,27)

Хад в. Подземље

Ханаан Земља која је обећана Израелцима, а у којој су живели Ханаанци и други народи. У време Исуса Навина, Израелци су се борили за њу и на крају освојили њен већи део. Она се простирала на подручју које се касније звало Палестина и обухватало данашњи Израел и Либан. (5. Мојс 32,49; Дап 13,19)

хебрејски језик Иако писци Новог завета користе овај израз, језик који се говорио у Палестини у њихово време био је у ствари арамејски. (Јн 5,2)

Хермес Грчки бог пастира и стада, путева и трговине, и гласник богова. (Дап 14,12)

хосана Узвик којим се одаје поштовање Богу, од хебрејске речи која значи »спаси«. (Мт 21,9)

Храм Трајно здање у Јерусалиму које је заменило преносиви Шатор састанка, који су Израелци користили од времена свог лутања по пустињи до владавине цара Соломона, када је изграђен први Храм. Као и Шатор састанка, Храм је био средишње место за слављење Бога. (1. Цар 5,5; Мт 12,5)

Христос Грчки назив за Месију (Помазаника), односно онога кога је Бог изабрао. У старозаветно време, израелски цареви су при устоличењу, или пре њега, помазивани маслиновим уљем, што је био знак да су по Божијој вољи. У пренесеном смислу, Помазаник је назив за онога кога је Бог изабрао и поставио да буде Спаситељ и Господ.

цариник Цариници који се помињу у Новом завету у ствари су били порезници који су наплаћивали трошарину и друге пореске дажбине, а не службеници на државној граници. (Мт 10,3)

царство небеско в. Божије царство

Цезар Назив за римског цара. (Мт 22,21)

Црвено море (хебрејски: Јам Суф, »Море трске«) Море између Арабљанског полуострва и Источне Африке, које се својим најсевернијим крајем простире између Египта и Синајског полуострва. (5. Мојс 11,4; Дап 7,36)

црква Дословно: »скуп« или »заједница«, људи који су окупљени у Божију породицу преко заједничке вере у Исуса Христа. Ова реч се често односи на групу верника која се састаје или живи на истом подручју, али се користи и у значењу заједнице свих који верују у Христа широм света. (Мт 16,18)

чист (или: прихватљив) Када се односи на животиње, значи подобан за јело. Када се односи на предмете, значи подобан за употребу. Када се односи на људе, значи подобан за учествовање у богослужењу. (3. Мојс 11-15; Мт 8,2-3)