6
Лажно покајање народа
1 »‚Хајде да се вратимо ГОСПОДУ.
Растргнуо нас је, али ће нас излечити,
ранио нас је, али ће нам ране извидати.
2 За два дана ће нас оживети,
трећег дана нас усправити,
да живимо пред њим.
3 Спознајмо ГОСПОДА,
тражимо да га спознамо.
Као што зора сигурно долази,
појавиће се и он;
доћи ће нам као киша,
као пролећна киша која натапа земљу.‘
4 »Шта ћу с тобом, Ефреме?
Шта ћу с тобом, Јудо?
Ваша приврженост је као јутарња магла,
као рана роса која нестаје.
5 Зато ћу вас својим пророцима черечити,
убијати вас речима својих уста.
Моја ће вас пресуда осветлити као светлост зоре.
6 Јер, приврженост ми је мила, а не жртве,
и спознање Бога, а не паљенице.
7 Код Адама* Код Адама Или: Као Адам. прекршише савез
– тамо су ми били неверни.
8 Гилад је град зликоваца,
умрљан крвавим стопама.
9 Дружина свештеничка је попут разбојникâ
који из заседе вребају на човека:
на друму за Сихем убијају,
јер извршавају зле науме.
10 Нешто ужасно видех у народу Израеловом:
тамо се Ефрем одаје блуду,
Израел се каља.
11 »И теби је, Јудо, жетва одређена† И теби … одређена Овај текст на хебрејском може да значи и »и Јуда је теби жетву одредио«..
Кад год хоћу да вратим благостање своме народу,