27
1 Не хвали се сутрашњим даном,
јер не знаш шта који дан доноси.
2 Нека те хвали други, а не твоја уста,
туђинац, а не твоје усне.
3 Камен је тежак и песак је терет,
али огорченост због глупана тежа је од оба.
4 Јарост је окрутна и гнев је жесток,
али ко да се одупре љубомори?
5 Бољи је отворен прекор
него скривена љубав.
6 Пријатељу веруј и кад те рани,
а непријатељу ни кад те пољупцима обасипа.
7 Ко је сит, презире мед,
а гладноме је и чемер сладак.
8 Као птица кад залута од свога гнезда,
такав је човек који одлута од свога дома.
9 Мирисна помаст и кâд веселе срце,
а слаткоћа пријатељева од његовог је искреног савета.
10 Не остављај свога пријатеља ни пријатеља свога оца;
не иди братовљевој кући када те задеси несрећа –
бољи је сусед близу него брат далеко.
11 Буди мудар, сине мој, и развесели ми срце,
па ћу моћи да одговорим оном ко ме вређа.
12 Проницљив човек види опасност и склања се,
а лаковерни иду даље и страдају.
13 Узми огртач ономе ко јемчи за странца,
задржи га као залог када то чини за туђинца.
14 Ко у рано јутро гласно благосиља ближњега,
узеће му се као да га је проклео.
15 Свадљива жена је непрестано капање
по кишном дану;
16 ко је обуздава, обуздава ветар
и стеже уље у шаци.
17 Гвожђе се оштри гвожђем,
а човек човеком.
18 Ко чува смокву, јешће њене плодове,
а ко чува свога господара, биће му указана част.
19 Као што се лице огледа у води,
тако се и у човечијем срцу огледа човек.
20 Шеол и Авадон никад да се насите,
а тако ни очи човечије.
21 Топионички лонац је за сребро и пећ за злато,
а човек се проверава похвалама које добија.
22 Да глупана тучком туцаш у авану као жито,
глупост га неће оставити.
23 Добро пази на своју ситну стоку
и приљежно се брини о својим стадима,
24 јер благо није довека,
ни круна кроз сва поколења.
25 Када се коси сено и потера отава
и када се трава скупља са брегова,
26 јагањци су ти за одећу,
а јарци да платиш њиву.
27 Тада имаш козјег млека у изобиљу
за храну теби и твојим укућанима
и да се твоје слушкиње нахране.